Pobuna ili Depresija umetnosti

Umetnost kao vizuelna audio recenica prozeta bojama i zvukovima kao prikaz realni neke imaginarne stvarnosti koja u sustini i ne postoji, mada mi bismo vise voleli da je to zapravo istina.

Wedding
By Stefan Stevanovic

Uvek politicki nekorektna a mnogo marginalizovana bezeci sigurno od kica i sunda koji prozima sve pore naseg postojanja. Evoluira iz nekih punk buntovnih dana preko recitacija koje brate brutalni spotovi nase grozne stvarnosti do samo jednog bita konstantnog koji se ponavlja bezbroj puta.

Da li su muzicki pravci u 21. veku ne bitni ili ih vise ne konzumiramo na isti nacin? U svakoj marginalizovanoj zajednici postoji nekoliko zajednickih stvari:
Netrpeljivost prema bilo kom obliku autoriteta koji sputava slobodnu volju, Zelja da govorimo nasim izvornim jezikom bez ikakve cenzure da bi nas glas i stav dopreo do mnogo usiju koji se gube u sopstvenom identitetu, bez straha prema nepoznatom u zelji da spoznajom izvlacimo zakljucke i mislimo svojom glavom.

Svi ti principi i stavovi su izgleda pogazeni. Glas naroda se ne cuje, sub kultura u muzici kao i u bilo kom vidu umetnosti se utopila u masu koja je ostala bez duse i postala poprilicno ravnodusna, apoliticna i depresivna. Bez osecaja empatije prema drugim zivim bicima polako tonemo sve dublje i dublje u totalno unistenje. Svaki pokusaj na bunt se utisava da masa ne bi ponovo krenula da menja svoj zivot koji svima odgovara samo ne malom obicnom coveku.

Neki jezici ce govoriti da politika, muzika, nacin zivota, ukus prema lepom i ruznom nemaju nikakve veze sa muzickim pravcima, ali zapravo gledano kroz istoriju mladima je najlakse poslati poruke preko muzike koje su prepoznatljive u kojima se onaj obican mali covek prepoznaje i vidi da nije sam da jos ima nekoliko stotina hiljada dusa koje zele da zive bolje i drugacije od ostalih koji ne razmisljajuci o sebi gaje svaku emociju prema drugim zivim bicima.

Prazan covek bez duse i spoznaje samog sebe, da bi onda mogao i druge da spozna zapravo nije nista vise do biljke koja samo ceka svoj dan kada ce da uvene.

Nadam se samo da nece biti kasno dok se probudimo i ponovo pokrenemo underground scenu umetnosti koja nam pokazuje izmedju redova ko smo zapravo mi i sta mi predstavljamo ljudima drugim i sami sebi.

Budite svoji i tragajte za istinom na vise nacina jer samo tako cete imati bolju sliku prvenstveno o sebi.

Оставите одговор

Молимо вас да се пријавите користећи један од следећих начина да бисте објавили свој коментар:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google photo

Коментаришет користећи свој Google налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s